среда, 25. јануар 2012.

Пример новинарске демо(Н)кратије и „искрености“



У вези са насловом вести данас коју су објавиле све агенције и интернет странице: „И гинеколог може код Шешеља ...!?

Јесмо ли ми нормалан народ? Зар је могуће да до те мере мрзимо сами себе, па се пишу овакви наслови?

Паја Момчилов је акушер, али је пре свега Шешељев страначки колега. Узгред је и веома пријатан човек, приватно.

Да се ради о посети Миливојевића, бившег Отпораша, садашњег члана ДС (што је ван памети, али само као пример), да ли би написали: И ВЕТЕРИНАРСКИ ПОМОЋНИК МОЖЕ У ХАГ???

Иза овога стоји мотив: МРЖЊА - ово је класичан говор мржње, што није нормално у здравом друштву. Ово је патолошко понашање. Ко може да мрзи сопствени народ, а да истовремено толико верује лажима Запада, и као исход произведе несхватљиву, болесну, психоманијачку мржњу према свему што је српско? Јер, овде није у питању један човек, већ се исти мотив понавља према свему што је позитивно за српство и према свима нама који не прихватамо западну пропаганду.

Да ли су они који смишљају овакве наслове свесни да су крајње болесни и да је њихово понашање крајње анти-друштвено? Да се ради о културно-физичком геноциду, физичкој елиминацији српства?

Ако су легли на руду Запада и верују свему што им Запад налаже да раде, а да не праве ни једно питање око тога - зашто и како је могуће да један мали народ буде 100% крив за све, саветовала бих им да остану по страни и пусте политику онима који су у стању да се изборе са лажима и преварама Запада, криминалном влашћу које њихове западне газде подржавају, што за оне који знају како да се изборе са свим тим није никакав терет, нити проблем. Напротив, подстиче неисцрпну енергију и љубав према сопственом народу и држави.

Људи, зар не видите да вас Запад учи да мрзите сами себе, све што је српско, оно што је суштински ваше биће? Зар не можете да се зауставите, да осетите да нешто дебело не штима у ономе чему вас уче? Уопште није битно којег сте политичког опредељења – да ли сте демократе, националисти, либерали ...– све је то део српског бића, све је то српска лична карта, од које се не може побећи. Нити треба.

Ко треба да нам пише и ствара наш лични идентитет, ми или странци? Ако је одговор - странци, онда изгледа да је добар део Срба дигао руке од самих себе и зато мрзе онај други део који није. Што је, нажалост, српска слаба тачка, коју су препознали сви досадашњи освајачи овог терена. Од турских османлија, који су преко 2 милиона Срба одвојили и потурчили, преко западно-устоличеног „комунизма“, који је одвојио Македонију, Србе муслиманске вероисповести, скоро пола Црне Горе. И да подсетим, бар 60% данашњих Хрвата у Хрватској и Херцеговини – који се данас сматрају Хрватима, још увек носе српска имена и презимена.




И тако се иста прича наставља – преко исте, очајне, паклене мржње, данас се пред нашим очима стварају „Војвођани“, који имају исту невољу и небригу за Србију, као и претходно поменути, а да нико ни прстом није мрднуо у одбрану српског бића. Пут разарања српства се наставља и кроз формирање неке нове „европејске“ нације, који сами себе називају „друга Србија“ и који баш исто као и Хрвати, Бошњаци, Милогорци, имају исту нетрпељивост према свему што је српско – у истој мери, а можда и више. Самим тим што ти „европејци“ или „другосрбијанци“ темељно и жестоко, са бесом, бране све те поменуте нове нације, а са истим тим бесом криве своје Србе, достојно указује да је та нова „нација“ већ покорена и ми, нажалост, не можемо  ништа позитивно из свега тога да очекујемо и у вези са тим да деламо, сем да ту мржњу и психопатију према српству настојимо да искоренимо.

Нема коментара:

Постави коментар