субота, 30. април 2011.

Ко би да гуши љубав Србије према Русији?

Било је и за очекивати да ће се НАТО перјанице" у Србији узнемирити око Путинове посете од пре месец дана, па ми је због тога било занимљиво да прочитам у њиховом билтену (Русија: Митски савезник, Билтен Хелсиншког одбора, април 2011) како су ту посету доживеле и јесу ли се некако опоравиле од шока.

Дакле, по овим осведоченим русофобима (а ако су русофоби, онда су и србофоби, али то смо већ знали), Путинова посета је била радна, а не званична, чак се можда Путин и сам позвао у Београд. Режим је себе довео на моменте у позицију самопонижавања што је дозволио Путиново појављивање у јавности „kada su navijači na stadionu Crvene zvezde, u završnici međudržavne posete i u prisustvu pre­mijera Srbije Mirka Cvetkovića, ruskom premi­jeru klicali, i istovremeno pogrdnim izrazima vređali sopstvenog predsednika“.

На промоцији ставова Хелсиншког одбора одржаној у Шапцу, Латинка Перовић жали што Срби имају изврнуту перцепцију о блискости са Русијом, коју по њој не познајемо нити историјски, ни стварно. Смета јој што се уместо мита о Србији у ЕуРОБству гради мит о месту Србије на истоку.

Сазнајемо и да су нешто пре Путинове посете у јавност пуштене наводне америчке дипломатске белешке из 2009-те (процуреле из наравно веома поузданог извора званог Викиликс!) у којима се наводи да „Srbija nastavlja da veruje da ima ulogu mosta između Rusije i EU, zbog čega joj se u evropskim krugovima podsmevaju“.

По „хелсинкијанцима“, „stvarni efekat kratkotrajnog gostovanja ruskog premijera u Beogradu je prilično skroman” – у економском смислу. Потписана су само 3 не много значајна споразума, а није још потписан најављени споразум о стратешком партнерству.

По њима, Путин није био довољно јасан у ставу Русије према процесу евроатлантских интеграција Србије (!?).

Најзад, „хелсинкијанци“ мисле да је ова посета још једном показала располућеност Србије гледе њене стратешке припадности, а да подела на „slavenofile“ i „zapadnja­ke“ u Srbiji traje gotovo dva veka, па кажу: „Iako su građa­ni Srbije okrenuti Evropi, Srbija se teško osloba­đa orijentalnih odnosa i načina organizovanja političkog života.

четвртак, 28. април 2011.

Зашто треба рећи Србин, а не Србијанац?

Две речи за један исти народ – Србин и Србијанац, с тим да је друга реч осмишљена ради раздвајања припадника истог народа - Срба. Не може у једном језику да буде више назива за исти народ који користи тај језик. Ионако имамо довољно подела.

Ако је Србија матица свих Срба у окружењу и у свету, србски народ из Србије не може се звати некад Срби, другом приликом Србијанци - већ само Срби, јер тај назив означава припаднике србског народа свуда, тј. Србија је отаджбина свим Србима.

Како у Србији живе Срби, тако сваки становник Србије треба да се такође зове Србин. При чему сваки становник Србије – Србин, не мора и бити припадник србског народа. Може бити и припадник неке националне мањине, у зависности од националног опредељења.

среда, 27. април 2011.

Неки кажу: Партократија - а ја кажем:


Англо-кратија, амеро-кратија, асхол-кратија, амебо-кратија;

Бандо-кратија, барабо-кратија, барби-кратија, беко-кратија, будало-кратија, безобразо-кратија;

Волим_непријатељо-кратија

Германо-кратија, гофно-кратија, гамадо-кратија, гузо-кратија, гангстеро-кратија;

Дрмо-кратија, дрко-кратија, деро-кратија, дракуло-кратија, давежо-кратија, дебило-кратија, джукело-кратија, ђубро-кратија, джумбусо-кратија;

Yебеш_народо_кратија

Који_ликови_Боже_нас_сачувај-кратија, костићо-кратија, кримо-кратија, курво-кратија, куку_мајко_ко_нас_води-кратија;

Лажо-кратија, лопужо-кратија, латино-кратија; лешинаро-кратија;

Љубигузо-кратија;

Масоно-кратија, мишковићо-кратија;

Незналицо-кратија; најки-кратија, нато-кратија ;

Преваро-кратија, п*дни_у_чабар-кратија; пи*киш_по_мени_а_тврдиш_да_пада_киша-кратија, памперс_политичаро-кратија, пинко-кратија;

Ретардо-кратија;

Сабљо-кратија, сорошо-кратија, смрадо-кратија, серо-кратија, србомрзо-кратија;

Тандара_мандаро-кратија; тресла_се_земља_родио_се_миш-кратија; татини_синови-кратија, трт_Миловане-кратија, туго-кратија;

Усташо-кратија, убицео-кратија, узqурцо-кратија;

Фармо-кратија;

Хебо_луд_збуњеног-кратија, хулигано-кратија, хапси_србе-кратија

Швабо-кратија, шито-кратија, шугаво-кратија.

уторак, 19. април 2011.

Драма, комедија или трагедија у Србији?

Око тренутне политичке ситуације у Србији могли би смо се упитати да ли је у питању драма, комедија или трагедија, што још нисмо утврдили, иако ево већ увелико траје 2. чин.

Чини ми се као врхунац тренутног чина питање које је данас посланик Мартиновић упутио Драгану Шормазу, посланику СНС-а (који је напустио ДСС) у Скупштини Србије о томе шта ће у болници поред Томе доктор сексолог Јован Марић?

Ово што се тренутно догађа са СНС-ом изгледа ми као лоше режирана представа, због чега се и радња полако отима контроли ...

Имајући у виду неколико ствари:

- да је очито ДС-у драстично пао рејтинг

- да је овим СНС задао себи предсмртни ударац као озбиљном политичком играчу

- да је Коштуница исувише метиљав да би могао поново да глуми „вожда”

- да је Шешељ још увек у Шевенингену

- да о осталим странкама нема смисла ни потребе лупати главу

дакле имајући у виду ових неколико запажања о тренутној политичкој ситуацији у Србији, можемо ли претпоставити за кога се чисти терен?

А мисли ли тренутно ико о томе да Лавров долази за 3-4 дана у Србију?

Или би сви да гледају и 3. чин ове „шпанске сапунице?

петак, 15. април 2011.

Ко треба да буде изабран за председника Руске Федерације 2012?

Наравно да је ово питање пре свега за становнике РФ, али судећи по писанијима по светским медијима изгледа да ова тема почиње да „сврби“ пре свега део света ван РФ, посебно у западном делу. Да ли је јасно зашто?

Ето, на читаву годину дана пре тог догађаја сведоци смо најблаже речено необичних дешавања.

Мислим да је то био Обамин потпредседник Бајден -

(којег су иначе ових дана снимили камером како дрема на завршници негог подужег Обаминог говора – да ли је у питању била досада или премор од презаузетости поводом мисије ширења америчке „демократије“ по свету – нису нас известили)

- у сваком случају извесно је да је један високи званичник УСА у недавној изјави поручио Путину да би било добро да се не кандидује на следећим изборима (!?).

Да ли сте чули икада од званичника Русије да је упутио поруку било којем председничком кандидату Америке, или било које друге земље, да треба или не да се појави као кандидат?

Да ли је ово пример врхунца примитивизма у вођењу спољне политике од стране Америке? Зар Америка не може да осмисли неко мало „суптилније“ понашање већ стално и изнова подсећа на своје каубојско порекло?

Иначе, цена барела (бурета на србском) нафте је ових дана око 120 долара, док је руски буджет пројектован вероватно на много нижем нивоу цене ове стратешке сировине, тако да можемо само претпоставити колики ће вишак у буджету остварити РФ у време док је Путин њен премијер – и само ради поређења: обратити пажњу на то колики ће дефицит буджета остварити УСА у 2011 па и по том основу поредити (не)успешност вођења ове земље.

Из мојих редова је јасно да је мој фаворит Путин, а с обзиром да ће идући председнички мандат трајати 6 година, мислим да Путин не би требало да се премишља око тога да евентуално то место у следећем мандату препусти Медведеву, јер би се могло десити – с обзиром да је 6 година дуг рок, да се на крају Меда претвори у неког другог Јељцина (наравно не по склоности ка пићу, већ по склоности да на све стране изјављује англо-американцима: I love you! ) 

четвртак, 14. април 2011.

Одлив мозгова из Србије

Три су стране проблема „одлива мозгова“ из Србије:

-         с једне стране су то огромна улагања наше сиромашне земље за финансирање у образовање младих стручњака (трошак који у крајњој линији сносе порески обвезници Србије)

-         са друге то што одласком школованих стручњака на рад у иностранство Србија не може да оствари користи од улагања у такав „ресурс“ нити да ужива плодове њиховог усавршавања који би се могли материјализовати кроз њихов рад и допринос техничко-технолошком, информационом  развоју, као и развоју високих технологија Србије, односно правном, економском, менаджерском, здравственом итд.

-          а са треће то што се другим земљама бесплатно поклања школовани кадар који ће бити, за ту земљу, већ формирана свежа радна снага која ће подизати ниво њиховог (а не србског) друштвеног производа; при чему је по правилу србска радна снага плаћена мање него стручњаци пореклом из тих земаља

Ако Србију школовање на пример електротехничког инжењера данас кошта око 300 хиљада долара, да ли се ико пита шта Србија има од толиког улагања ако исти након завршеног школовања оде на рад у иностранство без повратка?

Сигурно постоји више варијанти у осмишљавању начина да се организовано, преко одговарајућих државних институција, шаљу наши млади стручњаци на рад у иностранство.

Извесно постоји и могућност да се, с друге стране, испита заинтересованост других земаља за наше стручњаке, те на основу тога припреме и понуде одговарајући међудржавни споразуми.

Зашто да од „одлива србских мозгова“ има користи само нека ино-земља, а не и Србија која је формирала такав кадар?

Зашто цео проблем не поједноставизти и посматрати рецимо као трансфер фудбалера из једног фудбалског клуба у други? Ако при таквој трансакцији могу да зараде и фудбалер лично као и фудбалски клуб из којег он потиче, зашто то не би могло да буде и у случају било којих других србских „кадрова“ а који нису фудбалери?

Могуће је направити такозвана joint ventures улагања.

Или се може договорити учествовање у добити компанија у којима ти кадрови дају значајан допринос.

А кад се има у виду да наши стручњаци по правилу имају ниже плате у земљама у којима се запошљавају, државно ангажовање у њиховом запошљавању у иностранству би могло да има позитивне ефекте и на висину њихових плата.

субота, 2. април 2011.

Еколошка катастрофа на обали Дрине

Забележено сликом на путу од Малог Зворника ка Лозници, а врло вероватно да је слично и на другим местима ка Љубовији и Бајиној башти. На стотине килограма ђубрета које неописиво ружи обалу Дрине. Некада беше једна од најлепших река у Србији, ето како њена обала изгледа у 2011-тој.

Желимо туризам? А не радимо ништа поводом ове ругобе? Где је сад министар Дулић и чиме се он уопште бави када се не бави оваквим стварима, јер ово је својеврсна еколошка катастрофа на обали Дрине!

Прошле зиме је околина Дрине претрпела велике поплаве и нагомилано ђубре на њеној обали је вероватно последица тих временских непогода. Међутим, непогоде су минуле и - ко ће да организује чишћење обале србске реке?

Зашто се Србија бави само појавама које се дешавају у србским градовима? Шта је са Србијом ван Београда и Новог Сада, треба ли и тамо живот да постоји?