Ко би да гуши љубав Србије према Русији?

Било је и за очекивати да ће се „НАТО перјанице" у Србији узнемирити око Путинове посете од пре месец дана, па ми је због тога било занимљиво да прочитам у њиховом билтену (Русија: Митски савезник, Билтен Хелсиншког одбора, април 2011) како су ту посету доживеле и јесу ли се некако опоравиле од шока.

Дакле, по овим осведоченим русофобима (а ако су русофоби, онда су и србофоби, али то смо већ знали), Путинова посета је била радна, а не званична, чак се можда Путин и сам позвао у Београд. Режим је себе довео на моменте у позицију самопонижавања што је дозволио Путиново појављивање у јавности „kada su navijači na stadionu Crvene zvezde, u završnici međudržavne posete i u prisustvu pre­mijera Srbije Mirka Cvetkovića, ruskom premi­jeru klicali, i istovremeno pogrdnim izrazima vređali sopstvenog predsednika“.

На промоцији ставова Хелсиншког одбора одржаној у Шапцу, Латинка Перовић жали што Срби имају изврнуту перцепцију о блискости са Русијом, коју по њој не познајемо нити историјски, ни стварно. Смета јој што се уместо мита о Србији у ЕуРОБству гради мит о месту Србије на истоку.

Сазнајемо и да су нешто пре Путинове посете у јавност пуштене наводне америчке дипломатске белешке из 2009-те (процуреле из наравно веома поузданог извора званог Викиликс!) у којима се наводи да „Srbija nastavlja da veruje da ima ulogu mosta između Rusije i EU, zbog čega joj se u evropskim krugovima podsmevaju“.

По „хелсинкијанцима“, „stvarni efekat kratkotrajnog gostovanja ruskog premijera u Beogradu je prilično skroman” – у економском смислу. Потписана су само 3 не много значајна споразума, а није још потписан најављени споразум о стратешком партнерству.

По њима, Путин није био довољно јасан у ставу Русије према процесу евроатлантских интеграција Србије (!?).

Најзад, „хелсинкијанци“ мисле да је ова посета још једном показала располућеност Србије гледе њене стратешке припадности, а да подела на „slavenofile“ i „zapadnja­ke“ u Srbiji traje gotovo dva veka, па кажу: „Iako su građa­ni Srbije okrenuti Evropi, Srbija se teško osloba­đa orijentalnih odnosa i načina organizovanja političkog života“.