Српско село нестаје, да би Западна Европа живела. То је поражавајућа чињеница данашњице у Србији са којом треба да се суочимо: да у име Западне Европе - неутемељене и неистините политичке пароле "(Западна) Европа нема алтернативу", пропадамо и нестајемо. Западна Европа има алтернативу. Она за државе чланице није толико битна, колико су битне њене државе. Наше је природно право и дужност, да као народ и држава, као и Западна Европа - опстанемо. Изборимо се за то право. Једино Србија нема алтернативу!
Број становника по селима се драстично смањио. Многа села
имају тек неколицину мушких глава - велики број домаћина је умро, а млађи су
отишли привремено или заувек на Запад. Таква села су остала без радне снаге и нажалост осуђена на нестанак. У
селима у којима су радно способни мушкарци остали, добар број њих је неожењен -
значи да у будућности неће бити
потомака. За њих, иако имају вољу и жељу да живе и раде на селу, не могу због
недостатка радне снаге (породице која би им у томе помагала).
Далеко од тога да нема наде и могућности за село, тога ће
увек бити у држави која о селу брине! Највеће богатство државе није новац него народ
који ради и производи! За жене на селу увек ће бити посла. Свако од нас може да пронађе
у неком селу проверену честиту породицу од које ће да прибавља храну за себе;
од меса, преко поврћа, воћа, меда; храну која ће сасвим сигурно бити
јефтинија, природније и здравије произведена и укуснија од оне купљене у граду,
а при том ћемо куповати домаћи производ!
