среда, 1. фебруар 2012.

Зимско сећање српског села



Српско село нестаје, да би Западна Европа живела. То је поражавајућа чињеница данашњице у Србији са којом треба да се суочимо: да у име Западне Европе - неутемељене и неистините политичке пароле "(Западна) Европа нема алтернативу", пропадамо и нестајемо. Западна Европа има алтернативу. Она за државе чланице није толико битна, колико су битне њене државе. Наше је природно право и дужност, да као народ и држава, као и Западна Европа - опстанемо. Изборимо се за то право. Једино Србија нема алтернативу!
Број становника по селима се драстично смањио. Многа села имају тек неколицину мушких глава - велики број домаћина је умро, а млађи су отишли привремено или заувек на Запад. Таква села су остала без радне снаге и нажалост осуђена на нестанак. У селима у којима су радно способни мушкарци остали, добар број њих је неожењен - значи да у будућности неће бити потомака. За њих, иако имају вољу и жељу да живе и раде на селу, не могу због недостатка радне снаге (породице која би им у томе помагала). 

Далеко од тога да нема наде и могућности за село, тога ће увек бити у држави која о селу брине! Највеће богатство државе није новац него народ који ради и производи! За жене на селу увек ће бити посла. Свако од нас може да пронађе у неком селу проверену честиту породицу од које ће да прибавља храну за себе; од меса, преко поврћа, воћа, меда; храну која ће сасвим сигурно бити јефтинија, природније и здравије произведена и укуснија од оне купљене у граду, а при том ћемо куповати домаћи производ!


Нема коментара:

Постави коментар