Пример новинарске демо(Н)кратије и „искрености“

У вези са насловом вести данас коју су објавиле све агенције и интернет странице: „И гинеколог може код Шешеља“ ...!?

Јесмо ли ми нормалан народ? Зар је могуће да до те мере мрзимо сами себе, па се пишу овакви наслови?

Паја Момчилов је акушер, али је пре свега Шешељев страначки колега. Узгред је и веома пријатан човек, приватно.

Да се ради о посети Миливојевића, бившег Отпораша, садашњег члана ДС (што је ван памети, али само као пример), да ли би написали: И ВЕТЕРИНАРСКИ ПОМОЋНИК МОЖЕ У ХАГ???

Иза овога стоји мотив: МРЖЊА - ово је класичан говор мржње, што није нормално у здравом друштву. Ово је патолошко понашање. Ко може да мрзи сопствени народ, а да истовремено толико верује лажима Запада, и као исход произведе несхватљиву, болесну, психоманијачку мржњу према свему што је српско? Јер, овде није у питању један човек, већ се исти мотив понавља према свему што је позитивно за српство и према свима нама који не прихватамо западну пропаганду.

Да ли су они који смишљају овакве наслове свесни да су крајње болесни и да је њихово понашање крајње анти-друштвено? Да се ради о културно-физичком геноциду, физичкој елиминацији српства?

Ако су легли на руду Запада и верују свему што им Запад налаже да раде, а да не праве ни једно питање око тога - зашто и како је могуће да један мали народ буде 100% крив за све, саветовала бих им да остану по страни и пусте политику онима који су у стању да се изборе са лажима и преварама Запада, криминалном влашћу које њихове западне газде подржавају, што за оне који знају како да се изборе са свим тим није никакав терет, нити проблем. Напротив, подстиче неисцрпну енергију и љубав према сопственом народу и држави.

Људи, зар не видите да вас Запад учи да мрзите сами себе, све што је српско, оно што је суштински ваше биће? Зар не можете да се зауставите, да осетите да нешто дебело не штима у ономе чему вас уче? Уопште није битно којег сте политичког опредељења – да ли сте демократе, националисти, либерали ...– све је то део српског бића, све је то српска лична карта, од које се не може побећи. Нити треба.

Ко треба да нам пише и ствара наш лични идентитет, ми или странци? Ако је одговор - странци, онда изгледа да је добар део Срба дигао руке од самих себе и зато мрзе онај други део који није. Што је, нажалост, српска слаба тачка, коју су препознали сви досадашњи освајачи овог терена. Од турских османлија, који су преко 2 милиона Срба одвојили и потурчили, преко западно-устоличеног „комунизма“, који је одвојио Македонију, Србе муслиманске вероисповести, скоро пола Црне Горе. И да подсетим, бар 60% данашњих Хрвата у Хрватској и Херцеговини – који се данас сматрају Хрватима, још увек носе српска имена и презимена.

И тако се иста прича наставља – преко исте, очајне, паклене мржње, данас се пред нашим очима стварају „Војвођани“, који имају исту невољу и небригу за Србију, као и претходно поменути, а да нико ни прстом није мрднуо у одбрану српског бића. Пут разарања српства се наставља и кроз формирање неке нове „европејске“ нације, који сами себе називају „друга Србија“ и који баш исто као и Хрвати, Бошњаци, Милогорци, имају исту нетрпељивост према свему што је српско – у истој мери, а можда и више. Самим тим што ти „европејци“ или „другосрбијанци“ темељно и жестоко, са бесом, бране све те поменуте нове нације, а са истим тим бесом криве своје Србе, достојно указује да је та нова „нација“ већ покорена и ми, нажалост, не можемо  ништа позитивно из свега тога да очекујемо и у вези са тим да деламо, сем да ту мржњу и психопатију према српству настојимо да искоренимо.

Велика превара! 69% Хрвата није гласало за улазак у ЕУ!

Да ли је Хрватска саму себе преварила, јер је од око 4,149 милиона гласача, само једна трећина изгласала улазак у еуРОБску унију???

Хрватима отеше државу (на превару) – а нама Српску крајину!

Је ли се беше Хрватска својевремено жалила да је био под „српском чизмом“ у време бивше СФРЈ? Која је била била далеко мања, али далеко напреднија од еуРОБске заједнице.

Пре 25 година, само од извоза наоружања СФРЈ је приходовала око 3 милијарде долара годишње. Само је Гадафију продала преко 200 војних ратних авиона „Галеб“.

Дакле, Хрватска је својевремено изашла из заједнице у којој су Хрвати и Словенци најбоље живели, јер је и тада Србији било намењено, као што је случај и данас, да издржава све те ex-републике.

Приморали су Хрвате да уђу у заједницу далеко већу и рестриктивнију. Колико она броји? Негде око 400-500 милиона људи? Само се по себи поставља питање – јесу ли они нормални? Ако су хиљаду година тежили да имају сопствену државу, зашто су ту исту државу предали Швабама и Бриселу?

Ово је највећа превара у Хрватској икада! Зар је могуће да се толико гинули и крварили, вршили геноцид стотинама година над Србима ради етнички чисте „лепе њихове“ – чистили је од само једног народа, а сада су своју државу дали „на изволте“ свим народима Европе?

Уистину, нису Хрвати баш толико глупи. Јер, највећи део њих и није гласало за ЕУ-робство. 69% њих или није гласало (они су бојкотовали то гласање), или је гласало против. Што значи сасвим сигурно да нису гласали „за“!!!

Ако посматрамо ту огромну бројку која није гласала „за“, можемо претпоставити да ће код Хрвата доћи до окршаја велике већине која није за улазак, са оркестрираном и потплаћеном мањином која јесте за улазак. Сигурно памтите Nigel Farage-а који је кристално чисто и јасно изјавио да су хрватски политичари једини који би имали користи од уласка Хрватске у ЕУ, јер су огромно плаћени и подмићени.И нико други.

И неписмен може да види да њихов референдум није прешао 50% становника, како би се оправдао тако велики корак – прелазак из независне државе у учлањење у ЕУ, у којој Хрватска предаје своје суверенитет, земљу и море, и то предаје највећим играчима у ЕУ – а то су Немци, као први. Ко може сада да тврди да Брисел није од данас главни град Хрватске и да не управља целокупном њеном територијом, државом и народом? Хрватска је и званично постала германско-ватиканска колонија. Што и не треба да буде предмет узбуђивања некога ко је српског рода, напротив. Сем што треба да нас радује тај потез, јер ће им Европа урадити оно што Срби никада до сада нису хтели, наш проблем и наша велика брига јесте шта ће се сада дешавати са српским народом и српским земљама попут Крајине, Далмације, Дубровника, Барање и других, као и српском заоставштином.

Све наведено указује да Хрвати великом већином нису гласали за улазак у ЕУ, па ипак један недемократа и непринципијелан човек, попут Бориса (ре)Та(р)дића, међу првима истрчава да Хрватима честита на резултатима референдума и изјављује како је то добра ствар за њих. Својевремено је, противно свему смисленом, честитао и „Црногорцима“ на изгласавању независне државе, иако су преко 200.000 оних који живе у Србији били спречени да гласају!!!

Ваљда смо досада схватили да се ради о сценарију за масовне преваре, попут црногорског референдума и хрватског уласка у ЕУ. Шта тек Србију чека, ако (не дај Боже) дође до промене политике у ЕУ према уласку Србије у ту заједницу? Више о српској еуРОБској будућности читати на: страници: http://jakovnenadovic.blogspot.com/2011/10/blog-post_13.html

И зато, не гласајмо за преваранте – ДС, УРС, ЛДП, СПО или било коју другу странку из ДОС-а, СПС, СНС или било коју другу странку која у свом програму има прикључивање Србије ЕУ!

Хајде већ једном, бар једном, памет у главу, и гласајте за праву опозицију. Јер ћемо сутра бити у прилици да ту праву опозицију скинемо са власти, али ДС (и сателите) са ЕУ – више никада!

Цртица из пре(д)демоНкратског живота Србије

У време „ружичасте револуције“ у Србији (како су својевремено популарно називани улични демоНкратски протести), сећам се да ме је више од трешења прашине са тепиха и стаза комшинице која је живела изнад моје породице (па мало улево :) и непогрешиво падање исте прашине на нашу терасу, живцирало њено доследно лупање у лонце и шерпе, увек и тачно по отпочињању чувеног Дневника у 19:30.

За разлику од мене, мој млађи брат је често одлазио на уличне протесте, на које је редовно водио и нашег пса, због чега је (тачније звиждаљки, петарди и сличних направа које су том приликом коришћене), касније тај до тада умиљати створ – иначе по раси ловачки пас (дакле ваљда урођено „имун“ на изненадне звуке, како сам веровала), постао крајње „неуротичан“ – дрхтао је до краја живота беспомоћно на сваки иоле јачи звук.

Недавно ми је отац препричао „цртицу из свог живота“ тадашњег времена. Наиме, он се сваког дана враћао са посла кући пешке, јер су у граду били заустављени сви облици превоза због тадашњих свакодневних уличних демонстрација и сличних манифестација (за чије организовање је тадашња америчка администрација, по сопственом признању, званично потрошила око 45 милиона долара – вероватно се ради о цифри бар неколико пута већој од наведене; но, свеједно, то је та мизерна цена онога неупоредиво вреднијег што су добили заузврат – цена наше слободе). Једног дана му је изгледа „пукао филм“ и он се, гледајући девојку која насупрот њега пролази у „протестној шетњи“, лупајући у „некакву прангију“ (како он каже), обратио девојци следећим речима: „Много би било корисније када би сте, девојко, то звоно ставили себи око врата“.

(Хаха! Задовољство је кад човек себи да мало одушка, зар не? Макар то не имало никакве ефекте на будуће историјске догађаје.)

Ипак, причица се не завршава на томе. Мој отац каже да је његова порука ипак могла имати неког ефекта, али авај само по њега :) Наиме, демоНкратски „редари“, чувши његове речи, пришли су му и тражили да се одмах удаљи (од тих наступајућих модерних, напредних, демократских снага које ће из корена променити тадашње назадно друштво ...??? или беше обрнуто? ).

П.С.

Може сада актуелни председник Србије Борис Тадић и његова демоНкратска камарила, на вјек и вјеков да поручују преко јавног сервиса који сам преименовала у  „Ваше је право да ништа не знате“ да није ИЗДАЈНИК; Руси су рекли ДА ЈЕСТЕ.

Погледајте и сами:

http://youtu.be/795D-YP4eZA

А АКО РУСИ ТО ЈАВНО КАЖУ, КО СМО МИ ДА СЕ ТОМЕ ПРОТИВИМО?

♦

Нажалост, многи нису били у стању да предвиде овакав расплет догађаја 12 година раније. Част изузецима!

А неки, истина овога пута у много мањем броју, нису у стању да њихове последице реално сагледају ни данас.