Одлив мозгова из Србије

Три су стране проблема „одлива мозгова“ из Србије:

-         с једне стране су то огромна улагања наше сиромашне земље за финансирање у образовање младих стручњака (трошак који у крајњој линији сносе порески обвезници Србије)

-         са друге то што одласком школованих стручњака на рад у иностранство Србија не може да оствари користи од улагања у такав „ресурс“ нити да ужива плодове њиховог усавршавања који би се могли материјализовати кроз њихов рад и допринос техничко-технолошком, информационом  развоју, као и развоју високих технологија Србије, односно правном, економском, менаджерском, здравственом итд.

-          а са треће то што се другим земљама бесплатно поклања школовани кадар који ће бити, за ту земљу, већ формирана свежа радна снага која ће подизати ниво њиховог (а не србског) друштвеног производа; при чему је по правилу србска радна снага плаћена мање него стручњаци пореклом из тих земаља

Ако Србију школовање на пример електротехничког инжењера данас кошта око 300 хиљада долара, да ли се ико пита шта Србија има од толиког улагања ако исти након завршеног школовања оде на рад у иностранство без повратка?

Сигурно постоји више варијанти у осмишљавању начина да се организовано, преко одговарајућих државних институција, шаљу наши млади стручњаци на рад у иностранство.

Извесно постоји и могућност да се, с друге стране, испита заинтересованост других земаља за наше стручњаке, те на основу тога припреме и понуде одговарајући међудржавни споразуми.

Зашто да од „одлива србских мозгова“ има користи само нека ино-земља, а не и Србија која је формирала такав кадар?

Зашто цео проблем не поједноставизти и посматрати рецимо као трансфер фудбалера из једног фудбалског клуба у други? Ако при таквој трансакцији могу да зараде и фудбалер лично као и фудбалски клуб из којег он потиче, зашто то не би могло да буде и у случају било којих других србских „кадрова“ а који нису фудбалери?

Могуће је направити такозвана joint ventures улагања.

Или се може договорити учествовање у добити компанија у којима ти кадрови дају значајан допринос.

А кад се има у виду да наши стручњаци по правилу имају ниже плате у земљама у којима се запошљавају, државно ангажовање у њиховом запошљавању у иностранству би могло да има позитивне ефекте и на висину њихових плата.