недеља, 27. март 2011.

“Odysseus Dawn” in Libya

Whatever the internal political situation in Libya, it is a country of 6 million people people attacked by NATO- a force which has 700 million + inhabitants.

Because of the obvious weaknesses in relation to such a force and its appetites, Libya must defend itself and be defended.

Libya is attacked by a group of Western countries which will always find a reason to attack a small country and seize its wealth and territory, be it Iraq, Libya, Serbia, Afghanistan, Syria or Iran.

It is evident that small countries are not the problem, but the imperialist, colonialist, anti-democratic Western countries governing the world on their  terms not to be accountable to anyone.


субота, 26. март 2011.

Someone alike Putin in Serbia

I avoid to read Serbian pro-regime press in order not to be indoctrinated and programmed,  so I am always surprised when a powerful minority decides to "listen" what the majority wants. Thus Serbian newspaper "Blic" as of 26th of March 2011 brings a portrait of Putin, by far the most favorite politician in Serbia -  and writes: For the West he is a "despot and a tyrant" and "reincarnation of the Stalin’s ruling era". For the vast majority of Russians he is "the embodiment of God's justice", the one that returned the country’s reputation, and people’s national pride and dignity.

This is how the West itself speaks of Putin - the British magazine "Time" declared Putin for the person of the year 2007 and wrote: "He has performed an extraordinary feat of leadership in imposing stability on a nation that has rarely known it and brought Russia back to the table of world power”.


It would be good to remember what Putin said in 2007 – here is a great Putin's speech at the Munich Conference 2007:   http://www.youtube.com/watch?v=ZlY5aZfOgPA

Now, compare it with, let’s say, any speech of Mr. Nikolich or Mr. Vucich from SNS party (Srpska napredna stranka) – as there is a rumor SNS party is intended to be brought to power once  when the current coalition in power go. For all of them it can be only said - we the Serbs are the most miserable people having such people to lead us.

If Putin was able to to put in order Russia - the largest country in the world with over 150 million people in just a few years, then you can imagine how easy would it be to fix the situation in Serbia with some 8 million inhabitants?

So I say: „Always choose the hardest way, you will never find your rivals there”.

Неко налик Путину у Србији

Не читам „жуту“ штампу и зато ме изненађује кад да моћна мањина реши да „ослушкује“ шта жели већина. Тако „Блиц“ од 26.03.2011. доноси портрет Путина, далеко најомиљенијег политичара у Србији, па каже: За Запад он је „деспот и тиранин“ као и „реинкарнација владара Стаљинове епохе“. За огромну већину Руса он је „отелотворење Божије правде“, онај који је земљи вратио углед, а народу национални понос и достојанство.

А како сам тај Запад збори о Путину? Британски часопис „Тime“ проглашавајући Путина га за личност године 2007 написао је: „He has performed an extraordinary feat of leadership in imposing stability on a nation that has rarely known it and brought Russia back to the table of world power.“


Треба послушати како говори Путин („чувени“ Путинов говор са минхенске конференције 2007.год): http://www.youtube.com/watch?v=ZlY5aZfOgPA  па упоредите са, рецимо, говорима Николића и Вучића из СНС-а - јесу ли нам беше СНС странка "намењена" једном кад  "жути" оду са власти? Ако да, онда могу само да кажем - јадан смо ми народ кад овакви треба да нас воде.

Ако је Путин могао да за само неколико година да доведе у ред највећу земљу на свету са преко 150 милиона становника, онда можете замислити колики није проблем средити стање у Србији са око 8 милиона становника.

И зато кажем: Молим те, појави се ниоткуда и среди сав овај хаос око нас.

У освиту „Одисејеве зоре“

Какво год било унутрашње политичко стање у Либији,
ради се о земљи у којој живи око 6 милиона становника,
која је нападнута од НАТО силе која броји преко 700
милиона становника.

Либија због своје слабости треба да се брани и одбрани
од НАТО-а и његових апетита.

Она је нападнута од групе земаља којима ће увек лако
бити да нађу разлог да нападну неку малу земљу да
би одузели њено богатство и територију, па биo то
Ирак, Либија, Србија, Авганистан, Сирија или Иран.

Нису мале земље проблем, већ империјалистичке,
колонијалистичке, анти-демократске силе које
уређују свет по свом укусу тако да не одговарају за
своје потезе никоме.