петак, 15. април 2011.

Ко треба да буде изабран за председника Руске Федерације 2012?

Наравно да је ово питање пре свега за становнике РФ, али судећи по писанијима по светским медијима изгледа да ова тема почиње да „сврби“ пре свега део света ван РФ, посебно у западном делу. Да ли је јасно зашто?

Ето, на читаву годину дана пре тог догађаја сведоци смо најблаже речено необичних дешавања.

Мислим да је то био Обамин потпредседник Бајден -

(којег су иначе ових дана снимили камером како дрема на завршници негог подужег Обаминог говора – да ли је у питању била досада или премор од презаузетости поводом мисије ширења америчке „демократије“ по свету – нису нас известили)

- у сваком случају извесно је да је један високи званичник УСА у недавној изјави поручио Путину да би било добро да се не кандидује на следећим изборима (!?).

Да ли сте чули икада од званичника Русије да је упутио поруку било којем председничком кандидату Америке, или било које друге земље, да треба или не да се појави као кандидат?

Да ли је ово пример врхунца примитивизма у вођењу спољне политике од стране Америке? Зар Америка не може да осмисли неко мало „суптилније“ понашање већ стално и изнова подсећа на своје каубојско порекло?

Иначе, цена барела (бурета на србском) нафте је ових дана око 120 долара, док је руски буджет пројектован вероватно на много нижем нивоу цене ове стратешке сировине, тако да можемо само претпоставити колики ће вишак у буджету остварити РФ у време док је Путин њен премијер – и само ради поређења: обратити пажњу на то колики ће дефицит буджета остварити УСА у 2011 па и по том основу поредити (не)успешност вођења ове земље.

Из мојих редова је јасно да је мој фаворит Путин, а с обзиром да ће идући председнички мандат трајати 6 година, мислим да Путин не би требало да се премишља око тога да евентуално то место у следећем мандату препусти Медведеву, јер би се могло десити – с обзиром да је 6 година дуг рок, да се на крају Меда претвори у неког другог Јељцина (наравно не по склоности ка пићу, већ по склоности да на све стране изјављује англо-американцима: I love you! ) 

четвртак, 14. април 2011.

Одлив мозгова из Србије

Три су стране проблема „одлива мозгова“ из Србије:

-         с једне стране су то огромна улагања наше сиромашне земље за финансирање у образовање младих стручњака (трошак који у крајњој линији сносе порески обвезници Србије)

-         са друге то што одласком школованих стручњака на рад у иностранство Србија не може да оствари користи од улагања у такав „ресурс“ нити да ужива плодове њиховог усавршавања који би се могли материјализовати кроз њихов рад и допринос техничко-технолошком, информационом  развоју, као и развоју високих технологија Србије, односно правном, економском, менаджерском, здравственом итд.

-          а са треће то што се другим земљама бесплатно поклања школовани кадар који ће бити, за ту земљу, већ формирана свежа радна снага која ће подизати ниво њиховог (а не србског) друштвеног производа; при чему је по правилу србска радна снага плаћена мање него стручњаци пореклом из тих земаља

Ако Србију школовање на пример електротехничког инжењера данас кошта око 300 хиљада долара, да ли се ико пита шта Србија има од толиког улагања ако исти након завршеног школовања оде на рад у иностранство без повратка?

Сигурно постоји више варијанти у осмишљавању начина да се организовано, преко одговарајућих државних институција, шаљу наши млади стручњаци на рад у иностранство.

Извесно постоји и могућност да се, с друге стране, испита заинтересованост других земаља за наше стручњаке, те на основу тога припреме и понуде одговарајући међудржавни споразуми.

Зашто да од „одлива србских мозгова“ има користи само нека ино-земља, а не и Србија која је формирала такав кадар?

Зашто цео проблем не поједноставизти и посматрати рецимо као трансфер фудбалера из једног фудбалског клуба у други? Ако при таквој трансакцији могу да зараде и фудбалер лично као и фудбалски клуб из којег он потиче, зашто то не би могло да буде и у случају било којих других србских „кадрова“ а који нису фудбалери?

Могуће је направити такозвана joint ventures улагања.

Или се може договорити учествовање у добити компанија у којима ти кадрови дају значајан допринос.

А кад се има у виду да наши стручњаци по правилу имају ниже плате у земљама у којима се запошљавају, државно ангажовање у њиховом запошљавању у иностранству би могло да има позитивне ефекте и на висину њихових плата.

субота, 2. април 2011.

Еколошка катастрофа на обали Дрине

Забележено сликом на путу од Малог Зворника ка Лозници, а врло вероватно да је слично и на другим местима ка Љубовији и Бајиној башти. На стотине килограма ђубрета које неописиво ружи обалу Дрине. Некада беше једна од најлепших река у Србији, ето како њена обала изгледа у 2011-тој.

Желимо туризам? А не радимо ништа поводом ове ругобе? Где је сад министар Дулић и чиме се он уопште бави када се не бави оваквим стварима, јер ово је својеврсна еколошка катастрофа на обали Дрине!

Прошле зиме је околина Дрине претрпела велике поплаве и нагомилано ђубре на њеној обали је вероватно последица тих временских непогода. Међутим, непогоде су минуле и - ко ће да организује чишћење обале србске реке?

Зашто се Србија бави само појавама које се дешавају у србским градовима? Шта је са Србијом ван Београда и Новог Сада, треба ли и тамо живот да постоји?