И МИ ТРАЖИМО ВИДЕО КАМЕРЕ НА ГЛАСАЧКИМ МЕСТИМА У СРБИЈИ

Зашто Запад тражи транспарентне изборе у Русији, а не тражи у Србији - за коју сам Запад саставља извештаје о порасту корупције? Последња студија „Транспаренси интернешенел“-а за 2011.г. показује да Србија заостаје у борби против корупције. Студија истиче недовољну реформу правосудног система, кршење антикорупцијских закона и утицај политичких  странака  на рад јавног сектора, као главне препреке у борби против корупције у Србији.

Како је могуће да се има више поверења у корумпирани режим у Србији, а нема у очигледни руски избор Путина – који је још очигледнији са данашњим присуством видео камерама, које прате изборна дешавања у највећој земљи на свету?

Запад је тупачком пропагандом у Русији навео Путина да, ради предупређења могућих будућих оптужби да су избори одржани на недемократски начин и да су резултати фингирани - инсталира видео камере, провидне кутије и шта све не, и опет му није успело да умањи очигледну надмоћ руске памети над тупачком /западном/ пропагандом, која је одавно изгубила своју моћ у Русији.

Али, није Западу проблем што Руси воле Русију.

Западу постаје проблем када Срби доживљавају Руса као својега, када Сирија гледа спас у Русији и захваљује јој се итд.

Западу постаје проблем када Русија помаже одбрану суверенитета земље коју он покушава бандитско-дивљачки да угрози.

Је ли оно беше била објављена статистика да Американци више верују Путину него свом председнику?

Е, тада Русија и Путин постају проблем.

Што се тиче избора у нас где вазалска нато-хунта не може да редовним путем задржи власт, већ стално обмањује народ, на овај или онај начин - пре свега, креирајући лажну слику јавног мнења о њеној наводној популарности,

- управо да би се онемогућила њихова евентуална манипулација на следећим изборима -

ЗАХТЕВАМО :

1.                   ВИДЕО КАМЕРЕ И ПРОВИДНЕ ГЛАСАЧКЕ КУТИЈЕ, КАО И ПО ЈЕДНОГ РУСА, КИНЕЗА И ПРЕДСТАВНИКА СРБА СА КИМ, КАО И ПРЕДСТАВНИКА ОПОЗИЦИЈЕ И ДИЈАСПОРЕ НА СВАКОМ ПОЈЕДИНОМ ГЛАСАЧКОМ МЕСТУ – КАКО БИ СВАКО МОГАО СА БИЛО КОГ МЕСТА У СВЕТУ ДА ВИДИ ШТА СЕ ДЕШАВА СА ГЛАСАЧИМА, КАО И ГЛАСАЧКИМ ЛИСТИЋИМА. Па да се не деси да они који су одавно покојни наводно гласају. Исто применити и на изборним местима у иностранству.  

2.                   ДА СЕ ПРЕ ИЗБОРА СВИМ СТРАНКАМА ОМОГУЋИ РАВНОПРАВНИ ПРОСТОР У МЕДИЈИМА.

3.                   ДА СЕ ОДОБРИ БАР ЈЕДНА ТЕЛЕВИЗИЈСКА КУЋА КОЈА ЋЕ ПРЕНОСИТИ ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ ОПОЗИЦИЈЕ - КАО ШТО ЈЕ ТО БИЛО И У ВРЕМЕ МИЛОШЕВИЋА 2000-ТЕ , КАДА СУ ДЕМО(Н)КРАТЕ НАСТОЈАЛЕ ДА ОСВОЈЕ ВЛАСТ - А НИКАД У ТОМЕ НЕ БИ УСПЕЛИ, ДА НИЈЕ БИЛО СКАНДАЛОЗНОГ И НЕДОЗВОЉЕНОГ МЕШАЊА У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ СРБИЈЕ ОД СТРАНЕ ЗАПАДА.

4.                   ДА СЕ ОБЈАВИ КОЈЕ СТРАНКЕ У СРБИЈИ ФИНАНСИРАЈУ СТРАНЕ СИЛЕ, ПОСЕБНО ЗАПАДНЕ.

5.                   И НА КРАЈУ, ЗАХТЕВАМО ОД "МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ" ДА СЕ СЛУЧАЈНО НЕ УСУДИ ДА СРБИМА САВЕТУЈЕ/ДИКТИРА ЗА КОГА ДА ГЛАСАЈУ И ДА ПОНОВО ПЛАСИРАЈУ ТУПАЧКУ, ЛАЖНУ ПРОПАГАНДУ КАКО ЋЕ У СРБИЈИ СВЕ КРЕНУТИ НА БОЉЕ БУДЕ ЛИ ПОСТОЈЕЋА ВЛАСТ ИЛИ ЊИХОВА ВАРИЈАЦИЈА НА ТЕМУ (КОАЛИЦИЈА СТРАНКИ ПОПУТ СНС-А И СЛ.) ДОБИЛА ЈОШ ЈЕДАН МАНДАТ . Ако су им толико добри, нек их воде својој кући, па нека воде њихове државе.

Зимско сећање српског села

http://www.youtube.com/watch?v=uf9sIL5K_EA

Српско село нестаје, да би Западна Европа живела. То је поражавајућа чињеница данашњице у Србији са којом треба да се суочимо: да у име Западне Европе - неутемељене и неистините политичке пароле "(Западна) Европа нема алтернативу", пропадамо и нестајемо. Западна Европа има алтернативу. Она за државе чланице није толико битна, колико су битне њене државе. Наше је природно право и дужност, да као народ и држава, као и Западна Европа - опстанемо. Изборимо се за то право. Једино Србија нема алтернативу!

Број становника по селима се драстично смањио. Многа села имају тек неколицину мушких глава - велики број домаћина је умро, а млађи су отишли привремено или заувек на Запад. Таква села су остала без радне снаге и нажалост осуђена на нестанак. У селима у којима су радно способни мушкарци остали, добар број њих је неожењен - значи да у будућности неће бити потомака. За њих, иако имају вољу и жељу да живе и раде на селу, не могу због недостатка радне снаге (породице која би им у томе помагала). 

Далеко од тога да нема наде и могућности за село, тога ће увек бити у држави која о селу брине! Највеће богатство државе није новац него народ који ради и производи! За жене на селу увек ће бити посла. Свако од нас може да пронађе у неком селу проверену честиту породицу од које ће да прибавља храну за себе; од меса, преко поврћа, воћа, меда; храну која ће сасвим сигурно бити јефтинија, природније и здравије произведена и укуснија од оне купљене у граду, а при том ћемо куповати домаћи производ!

Пример новинарске демо(Н)кратије и „искрености“

У вези са насловом вести данас коју су објавиле све агенције и интернет странице: „И гинеколог може код Шешеља“ ...!?

Јесмо ли ми нормалан народ? Зар је могуће да до те мере мрзимо сами себе, па се пишу овакви наслови?

Паја Момчилов је акушер, али је пре свега Шешељев страначки колега. Узгред је и веома пријатан човек, приватно.

Да се ради о посети Миливојевића, бившег Отпораша, садашњег члана ДС (што је ван памети, али само као пример), да ли би написали: И ВЕТЕРИНАРСКИ ПОМОЋНИК МОЖЕ У ХАГ???

Иза овога стоји мотив: МРЖЊА - ово је класичан говор мржње, што није нормално у здравом друштву. Ово је патолошко понашање. Ко може да мрзи сопствени народ, а да истовремено толико верује лажима Запада, и као исход произведе несхватљиву, болесну, психоманијачку мржњу према свему што је српско? Јер, овде није у питању један човек, већ се исти мотив понавља према свему што је позитивно за српство и према свима нама који не прихватамо западну пропаганду.

Да ли су они који смишљају овакве наслове свесни да су крајње болесни и да је њихово понашање крајње анти-друштвено? Да се ради о културно-физичком геноциду, физичкој елиминацији српства?

Ако су легли на руду Запада и верују свему што им Запад налаже да раде, а да не праве ни једно питање око тога - зашто и како је могуће да један мали народ буде 100% крив за све, саветовала бих им да остану по страни и пусте политику онима који су у стању да се изборе са лажима и преварама Запада, криминалном влашћу које њихове западне газде подржавају, што за оне који знају како да се изборе са свим тим није никакав терет, нити проблем. Напротив, подстиче неисцрпну енергију и љубав према сопственом народу и држави.

Људи, зар не видите да вас Запад учи да мрзите сами себе, све што је српско, оно што је суштински ваше биће? Зар не можете да се зауставите, да осетите да нешто дебело не штима у ономе чему вас уче? Уопште није битно којег сте политичког опредељења – да ли сте демократе, националисти, либерали ...– све је то део српског бића, све је то српска лична карта, од које се не може побећи. Нити треба.

Ко треба да нам пише и ствара наш лични идентитет, ми или странци? Ако је одговор - странци, онда изгледа да је добар део Срба дигао руке од самих себе и зато мрзе онај други део који није. Што је, нажалост, српска слаба тачка, коју су препознали сви досадашњи освајачи овог терена. Од турских османлија, који су преко 2 милиона Срба одвојили и потурчили, преко западно-устоличеног „комунизма“, који је одвојио Македонију, Србе муслиманске вероисповести, скоро пола Црне Горе. И да подсетим, бар 60% данашњих Хрвата у Хрватској и Херцеговини – који се данас сматрају Хрватима, још увек носе српска имена и презимена.

И тако се иста прича наставља – преко исте, очајне, паклене мржње, данас се пред нашим очима стварају „Војвођани“, који имају исту невољу и небригу за Србију, као и претходно поменути, а да нико ни прстом није мрднуо у одбрану српског бића. Пут разарања српства се наставља и кроз формирање неке нове „европејске“ нације, који сами себе називају „друга Србија“ и који баш исто као и Хрвати, Бошњаци, Милогорци, имају исту нетрпељивост према свему што је српско – у истој мери, а можда и више. Самим тим што ти „европејци“ или „другосрбијанци“ темељно и жестоко, са бесом, бране све те поменуте нове нације, а са истим тим бесом криве своје Србе, достојно указује да је та нова „нација“ већ покорена и ми, нажалост, не можемо  ништа позитивно из свега тога да очекујемо и у вези са тим да деламо, сем да ту мржњу и психопатију према српству настојимо да искоренимо.

Велика превара! 69% Хрвата није гласало за улазак у ЕУ!

Да ли је Хрватска саму себе преварила, јер је од око 4,149 милиона гласача, само једна трећина изгласала улазак у еуРОБску унију???

Хрватима отеше државу (на превару) – а нама Српску крајину!

Је ли се беше Хрватска својевремено жалила да је био под „српском чизмом“ у време бивше СФРЈ? Која је била била далеко мања, али далеко напреднија од еуРОБске заједнице.

Пре 25 година, само од извоза наоружања СФРЈ је приходовала око 3 милијарде долара годишње. Само је Гадафију продала преко 200 војних ратних авиона „Галеб“.

Дакле, Хрватска је својевремено изашла из заједнице у којој су Хрвати и Словенци најбоље живели, јер је и тада Србији било намењено, као што је случај и данас, да издржава све те ex-републике.

Приморали су Хрвате да уђу у заједницу далеко већу и рестриктивнију. Колико она броји? Негде око 400-500 милиона људи? Само се по себи поставља питање – јесу ли они нормални? Ако су хиљаду година тежили да имају сопствену државу, зашто су ту исту државу предали Швабама и Бриселу?

Ово је највећа превара у Хрватској икада! Зар је могуће да се толико гинули и крварили, вршили геноцид стотинама година над Србима ради етнички чисте „лепе њихове“ – чистили је од само једног народа, а сада су своју државу дали „на изволте“ свим народима Европе?

Уистину, нису Хрвати баш толико глупи. Јер, највећи део њих и није гласало за ЕУ-робство. 69% њих или није гласало (они су бојкотовали то гласање), или је гласало против. Што значи сасвим сигурно да нису гласали „за“!!!

Ако посматрамо ту огромну бројку која није гласала „за“, можемо претпоставити да ће код Хрвата доћи до окршаја велике већине која није за улазак, са оркестрираном и потплаћеном мањином која јесте за улазак. Сигурно памтите Nigel Farage-а који је кристално чисто и јасно изјавио да су хрватски политичари једини који би имали користи од уласка Хрватске у ЕУ, јер су огромно плаћени и подмићени.И нико други.

И неписмен може да види да њихов референдум није прешао 50% становника, како би се оправдао тако велики корак – прелазак из независне државе у учлањење у ЕУ, у којој Хрватска предаје своје суверенитет, земљу и море, и то предаје највећим играчима у ЕУ – а то су Немци, као први. Ко може сада да тврди да Брисел није од данас главни град Хрватске и да не управља целокупном њеном територијом, државом и народом? Хрватска је и званично постала германско-ватиканска колонија. Што и не треба да буде предмет узбуђивања некога ко је српског рода, напротив. Сем што треба да нас радује тај потез, јер ће им Европа урадити оно што Срби никада до сада нису хтели, наш проблем и наша велика брига јесте шта ће се сада дешавати са српским народом и српским земљама попут Крајине, Далмације, Дубровника, Барање и других, као и српском заоставштином.

Све наведено указује да Хрвати великом већином нису гласали за улазак у ЕУ, па ипак један недемократа и непринципијелан човек, попут Бориса (ре)Та(р)дића, међу првима истрчава да Хрватима честита на резултатима референдума и изјављује како је то добра ствар за њих. Својевремено је, противно свему смисленом, честитао и „Црногорцима“ на изгласавању независне државе, иако су преко 200.000 оних који живе у Србији били спречени да гласају!!!

Ваљда смо досада схватили да се ради о сценарију за масовне преваре, попут црногорског референдума и хрватског уласка у ЕУ. Шта тек Србију чека, ако (не дај Боже) дође до промене политике у ЕУ према уласку Србије у ту заједницу? Више о српској еуРОБској будућности читати на: страници: http://jakovnenadovic.blogspot.com/2011/10/blog-post_13.html

И зато, не гласајмо за преваранте – ДС, УРС, ЛДП, СПО или било коју другу странку из ДОС-а, СПС, СНС или било коју другу странку која у свом програму има прикључивање Србије ЕУ!

Хајде већ једном, бар једном, памет у главу, и гласајте за праву опозицију. Јер ћемо сутра бити у прилици да ту праву опозицију скинемо са власти, али ДС (и сателите) са ЕУ – више никада!

Цртица из пре(д)демоНкратског живота Србије

У време „ружичасте револуције“ у Србији (како су својевремено популарно називани улични демоНкратски протести), сећам се да ме је више од трешења прашине са тепиха и стаза комшинице која је живела изнад моје породице (па мало улево :) и непогрешиво падање исте прашине на нашу терасу, живцирало њено доследно лупање у лонце и шерпе, увек и тачно по отпочињању чувеног Дневника у 19:30.

За разлику од мене, мој млађи брат је често одлазио на уличне протесте, на које је редовно водио и нашег пса, због чега је (тачније звиждаљки, петарди и сличних направа које су том приликом коришћене), касније тај до тада умиљати створ – иначе по раси ловачки пас (дакле ваљда урођено „имун“ на изненадне звуке, како сам веровала), постао крајње „неуротичан“ – дрхтао је до краја живота беспомоћно на сваки иоле јачи звук.

Недавно ми је отац препричао „цртицу из свог живота“ тадашњег времена. Наиме, он се сваког дана враћао са посла кући пешке, јер су у граду били заустављени сви облици превоза због тадашњих свакодневних уличних демонстрација и сличних манифестација (за чије организовање је тадашња америчка администрација, по сопственом признању, званично потрошила око 45 милиона долара – вероватно се ради о цифри бар неколико пута већој од наведене; но, свеједно, то је та мизерна цена онога неупоредиво вреднијег што су добили заузврат – цена наше слободе). Једног дана му је изгледа „пукао филм“ и он се, гледајући девојку која насупрот њега пролази у „протестној шетњи“, лупајући у „некакву прангију“ (како он каже), обратио девојци следећим речима: „Много би било корисније када би сте, девојко, то звоно ставили себи око врата“.

(Хаха! Задовољство је кад човек себи да мало одушка, зар не? Макар то не имало никакве ефекте на будуће историјске догађаје.)

Ипак, причица се не завршава на томе. Мој отац каже да је његова порука ипак могла имати неког ефекта, али авај само по њега :) Наиме, демоНкратски „редари“, чувши његове речи, пришли су му и тражили да се одмах удаљи (од тих наступајућих модерних, напредних, демократских снага које ће из корена променити тадашње назадно друштво ...??? или беше обрнуто? ).

П.С.

Може сада актуелни председник Србије Борис Тадић и његова демоНкратска камарила, на вјек и вјеков да поручују преко јавног сервиса који сам преименовала у  „Ваше је право да ништа не знате“ да није ИЗДАЈНИК; Руси су рекли ДА ЈЕСТЕ.

Погледајте и сами:

http://youtu.be/795D-YP4eZA

А АКО РУСИ ТО ЈАВНО КАЖУ, КО СМО МИ ДА СЕ ТОМЕ ПРОТИВИМО?

♦

Нажалост, многи нису били у стању да предвиде овакав расплет догађаја 12 година раније. Част изузецима!

А неки, истина овога пута у много мањем броју, нису у стању да њихове последице реално сагледају ни данас.

Српска Босна

Само истина може да нам да најчистији одговор у којем правцу Србија треба да крене. Све остало је блато, мутљавина, извртање чињеница - да ли то урађено у корист исламиста, или у корист усташа, или у корист неких странака у Србији које су у последњих 11 година више неистина трвдили као истину и тако више зла нанели Србима него муслиманима и Хрватима ?

 

Британски програм исељавања Срба из Босне

Ради се о Черчиловом плану, који је преко Michael Lees-а (SOE - британског обавештајца за Балкан, који је био стациониран у Каиру) спровео Тито (као одувек про-западно оријентисан), а који план је врло добро био познат четницима Драже Михајловића у изгнанству.

План је подразумевао исељавање Срба из Босне у Војводину, како би се Срби у Босни довели у мањину.

До другог светског рата Срби су били већински народ у Босни – односно Босна је била српска.

Док је Босна била српска, Срби муслиманске вероисповести су себе сматрали Србима и писали ћирилицом. Један од најпознатијих међу њима је био Меша Селимовић. Отуд не треба да чуди ни постојање великог броја четничких команданата муслиманске вероисповести који су се борили против муслимана из тзв. Ханџар дивизије. За четнике - Србе муслимане, од  вере је било важније српство, краљ и отаџбина .

У многим градовима у Босни, читави делови градова у којима су живели муслимани су се до '74 изјашњавали као Срби.

У рату 90-тих, Фикрет Абдић је ратовао против Алијиних муслимана (који су ратовали против Срба) и основао АП Западну Босну ...

Енглези су били ти који су осмислили и диктирали услове, уз финансијску помоћ Титу.  Да ли се ико икад питао одакле онолики зајмови од стране Запада дати Југославији?

У савременом добу, наставља се план Запада отимања Србима земље у Босни, па је територија коју Срби данас држе испод 50%.

За време Тита је смањен број Срба у Босни, у новије доба - од 90-тих наовамо нам је смањена територија. А од 2000-те до данас, преко ДС-а се покушава да  уништи и то мало РС што су Енглези и Американци договорили са Србима, да је преко ДС-а и Тадића озлогласе као геноцидну творевину. Скупштина Србије је и сама донела резолуцију о Сребреници.

Отворена анти-српска власт у Србији успостављена од Запада је ту да сакрије геноцид над Србима у Босни (поред Хрватске и КиМ) и да оптужи Србе за геноцид и за туђе злочине. Тиме покушава да запуши уста Србима да праве питање око тог учињеног геноцида. Шта заузврат за то добија жути режим? Заузврат добија да сви ти жути политичар и највећи криминалци - који су опљачкали државу до сржи преко приватизације, добију заштиту од процесуирања њихових криминалних радњи у последњих 11 година - ако Србија (не дај Боже) уђе у еУ.

Зато Тадић никада није обишао ни једну српску гробницу – место масакра над Србима у Босни.

Након свих ратова, мржња се и даље подстиче код муслимана према Србима, а западни план и даље наставља да спроводи.

Занимљиво је да Зукорлић и имами отворено шире мржњу према православној Србији у Рашкој области, а да власт у Србији поводом тога ништа не предузима.

Још очигледније, Срби у Републици Српској су сведоци тога, како хоџе са оне стране Дрине  шире ислам и мржњу против Срба, а што нико у Србији неће да обелодани.

За незнање и необавештеност у Србији више нема места – сви смо ми обавештени. Само је питање хоће ли неко коначно да устане у одбрану српског интереса.

Изванредан пример за то да су Тадић и жути англо-сакоснске слуге и траже протекцију од газда за то што ће Србију распарчају и уведу у англо-саксонски савез, је оно што се у Русији десило за време и после Јељцина, када су тајкуни у Русији тражили приближавање Америци (и уништавање тадашње СРЈ). Руски лопови и криминалци нису успели да претворе Русију у америчку колонију, а што је донекле успело Тадићу и банди у Србији, па су морали да беже у Америку и Енглеску, којима су те државе пружиле уточиште и одатле они даље шире анти-руску пропаганду и мржњу према свему што је руско.

10 хиљада Срба је убијено у Сарајеву, делеко више него у Сребреници. Зашто Тадић о томе не доноси Резолуцију?

Својевремени протести против НАТО-а у Србији били су тек млаки почетак. Треба ићи даље и скидати са власти оне који нас мрзе, исмејавају, туку, хапсе и убијају, по налогу Запада.

Мушкарци, жене и интернет романса

Мушкарци - они који имају породицу, друге жене у великој већини посматрају као сексуалну играчку, част изузецима, што је можда и нормално, јер су мушкарци једноставно створени да **** жене, тако да кад и имају ванбрачну везу у највећем броју случајева они ипак остају са породицом и врло добро знају да развајају између породице и сласти. Чак и ако са женом у ванбрачној вези имају дете.

Мушкарци – sexual predators, чак и они који нису заузети, нису ништа бољи. Како мушкарци називају жене: рецимо "риба" .... а што је (погрдан) еуфемизам за шта? Прихваћен, нажалост, чак и од стране жена.

С друге стране, жене су очигледно "темпиране" од стране природе другачије.

Шта одговара жени? ....

Пажња .....

Женама ко поклони пажњу, лепе речи, комплименте - све то наизглед, жене се топе од задовољства, иако су можда заузете или удате. Жене схватају много ствари здраво за готово, то долази као освежење, нови опијајући мирис за којим треба трагати ... што више и дубље, покушавајући да се открије суштина, које заправо и нема (вратити се поново на горњи пасус о сексуалној играчки) , односно која је код сваког човека, како је природа уредила, мање више иста.

Зато жене треба да размисле о овом озбиљно, пре него што ступе у било какав контакт са било којим потпуно непознатим човеком преко интернета, ма како то изгледало невино ...

Посебно интернет игра велику улогу на којем свако може да се представи било како и свакојаке особе на њему вршљају, а где није директан контакт лице у лице, већ постоји могућност читања онога о чему жена пише и давање колико год хоћеш времена мушкарцу да се писање анализира, а затим представи себе жени по њеној мери, како би јој привукао пажњу.

Када ти привуче пажњу, временски те индоктринира и испипава ти пулс, да види докле су границе ... Ако је у питању сособа слабијег карактера, а он успео да привуче пажњу иако никад није виђен у природи, он те полако индоктринира, сходно жељама шта би с' тобом хтео да покуша.

У крајњој линији, све то води зависности од интернета – нестрпљиво проверавање сваких пола сата да ли је стигла порука и када стигне осећање узбуђења и благостања, потом олакшања, које додатно допуњава осећање зависности од интернета - непостојеће, виртуелне стварности.

Све је то мрак кроз који не може да се види ко је стварно с' друге стране - да ли је озбиљна, искрена особа или неко чудовиште, које ће да искочи из екрана једног дана и "поједе" твој живот .

Шта очекивати у наставку суђења Др. Војиславу Шешељу?

Мало шта ових дана има везе са правом и правдом када су у питању светска дешавања. Суђење Шешељу није само суђење човеку, оно се мора посматрати много шире и дубље – као суђење народу који он представља. Како ће се даље развијати и колико оно има везе са правдом?

Шешељево суђење има везе са међународном политиком и никакво везе са правдом. Штавише, управо из земаља које столећима истребљују друге народе, из којих се чује да има сувише становника на планети, да неке земље имају сувише територије – такве нације оснивају институције попут Хашког трибунала, да би контролисале народе који немају ништа заједничко са њиховим злочиначким подухватима. Да има везе са правдом, до сада би смо били сведоци суђењу нацијама које су извршиле злочин против цивила у многим земљама у свету, или би барем званичници тих земаља би били испитивани поводом тога што су били упознати са дешавањима, а нису предузели ништа да их спрече.

Др. Шешељ неће изаћи из Хага све док Запад односно неке од западних држава не поверују да су са Србијом „завршили посао“ и да нико не може да Србији поврати моћ, а то је уједињење србског народа.

Знајући да су квази демократски политичари у Србији лабаве политичке опције које се не могу упити код народа, они неће дозволити никоме супротно тој лабавој опцији да заузме политичку сцену Србије, јер би то вероватно значило домино ефекат, који би пољуљао све друге њихове намештене владе, попут црногорске и др. Смена про-западне власти у Србији и долазак на власт србских националиста би ојачала националистичке снаге у Босни, Хрватској и шире у региону, а што би даље пробудило србске националистичке тежње да сви Срби живе у једној држави.

Даље, то би проузроковало још непожељнију, по Запад,  природну тежњу србског народа – савез са православном Русијом. Тиме би се отргао један део великог народа и територије на Балкану и прикључио интересима велике Русије, а самим тим обезбедио мир Србији, који она од инвазије Турске наовамо није имала.

При томе би вероватно и у другим државама у региону, посебно православним, порасла жеља да им се прикључе.

Једини човек у Србији данас који може да доведе до таквог стања је Др. Војислав Шешељ.

Политичка анализа (пред)изборне фарсе и политичког деловања странака у Србији

 

Упрошћено можемо говорити о 2 различита типа политичких аналитичара у Србији данас:

1. Они који су зависни од различитих политичких, интересних и/или финансијских сфера.

2. Тзв. независни политички аналитичари.

И једни и други заслужују нашу критику, кренимо редом.

1. Ови појединци/организације раде/делују на бази неког унапред (ван Србије?) зацртаног плана. Можемо са сигурношћу тврдити да је са њима, а уз помоћ Запада, упорно, већ преко деценију, закопавана  слободна политичка мисао Србије. Уместо тога имамо оркестрирано истицање девијантних странки попут ДС, Г17, ЛДП и сл., које су по западним мерилима погодне за политички миље у Србији (док је стварност показала супротно – да су погубне по будућност Србије и српског народа). 

Улога Стратеџик Маркетинг-а, ЦЕСИД-а,  Душана Јањића и сличних аналитичара и политиколога, поред тога што снажно подржавају поменуте странке  и  сами су њихови симпатизери, јесте да обликују јавно мнење Србије и постигну такву перцепцију да се недвосмислено верује да поменуте странке имају изразито висок рејтинг, давањем неистинитих оцена о њиховој наводно високој популарности. Што би кулминирало закључком да само са таквим странкама има будућности. Они такође обликују слику које су странке погодне или не на политичкој сцени Србије, тј. које странке треба да постоје, а које треба елиминисати.

О овој групи аналитичара треба што више причати и критиковати њихово деловање, како би се тежило новим политичким мислима и покретима, које ће откопати слободну политичку мисао закопану погубним симбитичким деловањем Запада и оних који тренутно воде Србију.

2. Када говоримо о другој групи, морамо да се питамо у којој је мери њихов рад уопште сврсисходан. Њихова политичка анализа понекад има карактер навијања за спортски тим.

Верујем да је то из разлога што је политичко деловање странака у Србији обесмишљено до мере, да се њихово деловање своди на уткивање у:

[а] послушности западним менторима и/или
 [б] међусобно (болесно) утркивање ко ће освојити више поена/гласова бирача.

Тако је и постојање различитих политичких странака обесмишљено, јер оне данас постоје и делују за себе и због себе, а не због грађана.

Нажалост, политички аналитичари или уопште не говоре о томе или то недовољно истичу. Тако потпуно непримећене и непропраћене остају појаве као што су:

- недавни штрајк „глађу и жеђу” челника СНС-а је имао за последицу да су они који нису подржавали овај политички потез аутоматски сврставани у групу која подржава владајући режим;

- чињеница да је Путин посетио Србију и пружио руку сарадње Србији је малтене протумачено као подршка тренутном режиму (уместо спасавању Србије од очите пропасти);

- Ивица Дачић и његова коалиција - језичак на ваги који омогућава да она још увек има превагу у корист владајућег режима, изјављује да је његов циљ победа на изборима, а да ће након завршених избора одлучити с ким ће у коалицију (је ли то та «демократија» и удовољавање вољи и гласу народа?)

Данас се више нигде не може прочитати/чути да демократија подразумева да бирачи унапред знају с ким ће странка коју подржавају ићи у коалицију. Када рецимо идете у продавницу ципела, продавац вам нуди да пробате леву ципелу од неког модела, а ако сте задовољни и желите да је купите, он вам неће у кутију запаковати десну ципелу сасвим различитог модела. Па зар не би таква аналогија требало да буде заступљена и приликом избора странке коју ће неко подржати на изборима? Не дају бирачи странкама мандат да формирају власт са којима странке желе, а поготово не са онима са којима су у потпуној идеолошкој и политичкој супротности.

Да ли се улога бирача завршава код заокруживања са изборне листе, а све што се после тога дешава није под њиховом контролом и нема везе са бирачима, односном демократијом (влашћу народа)? Да ли је Запад, а не народ, фактор који утиче на формирање власти у Србији и одређује ко ће с ким у коалицију? Како је могуће да се Запад директно меша у унутрашње ствари Србије као суверене земље, дозвољавајући да амбасадори или бриселски званичници пред саме изборе долазе у Београд и отворено дају подршку њиховим политичким миљеницима (читај: послушницима)? 

Задатак је аналитичара, поред претходно наведеног, и да укажу на чињеницу да, под плаштом демократије, оснивање великог броја странака има за циљ искључиво расипање бирачког тела. Следствено томе, ако странка/странке које су по укусу Запада не освоје довољан број гласова да би самостално вршиле власт, на располагању су друге мање странке. Изванредан пример за то је опстајање Г17/УРС или СПО или сл. на српској политичкој сцени.

А када Запад учврсти своје странке на власти, да он настоји да уништи остале странке како не би изабране ометали на власти, попут захтева од ових дана да се парламентарно деловање у Србији сведе на 2-3 (про-америчке) странке, као и да се смањи број посланика.

Најзад, аналитичари би требало да истичу да су у крајњој линији 2 циља Запада у Србији:

1) учвршћивање њихових послушника на власти (анти-словенских и анти-православних);

 
2) уништавање жеље бирачима да излазе на изборе и да бирају – осликавање слике да се у ствари нико и не бира, да нема много избора ко ће владати, да су сви исти, да нема ко други да се изабере и сл. (одавно инсталиране, јасно препознатљиве западне пароле).

  

Ко би да гуши љубав Србије према Русији?

Било је и за очекивати да ће се „НАТО перјанице" у Србији узнемирити око Путинове посете од пре месец дана, па ми је због тога било занимљиво да прочитам у њиховом билтену (Русија: Митски савезник, Билтен Хелсиншког одбора, април 2011) како су ту посету доживеле и јесу ли се некако опоравиле од шока.

Дакле, по овим осведоченим русофобима (а ако су русофоби, онда су и србофоби, али то смо већ знали), Путинова посета је била радна, а не званична, чак се можда Путин и сам позвао у Београд. Режим је себе довео на моменте у позицију самопонижавања што је дозволио Путиново појављивање у јавности „kada su navijači na stadionu Crvene zvezde, u završnici međudržavne posete i u prisustvu pre­mijera Srbije Mirka Cvetkovića, ruskom premi­jeru klicali, i istovremeno pogrdnim izrazima vređali sopstvenog predsednika“.

На промоцији ставова Хелсиншког одбора одржаној у Шапцу, Латинка Перовић жали што Срби имају изврнуту перцепцију о блискости са Русијом, коју по њој не познајемо нити историјски, ни стварно. Смета јој што се уместо мита о Србији у ЕуРОБству гради мит о месту Србије на истоку.

Сазнајемо и да су нешто пре Путинове посете у јавност пуштене наводне америчке дипломатске белешке из 2009-те (процуреле из наравно веома поузданог извора званог Викиликс!) у којима се наводи да „Srbija nastavlja da veruje da ima ulogu mosta između Rusije i EU, zbog čega joj se u evropskim krugovima podsmevaju“.

По „хелсинкијанцима“, „stvarni efekat kratkotrajnog gostovanja ruskog premijera u Beogradu je prilično skroman” – у економском смислу. Потписана су само 3 не много значајна споразума, а није још потписан најављени споразум о стратешком партнерству.

По њима, Путин није био довољно јасан у ставу Русије према процесу евроатлантских интеграција Србије (!?).

Најзад, „хелсинкијанци“ мисле да је ова посета још једном показала располућеност Србије гледе њене стратешке припадности, а да подела на „slavenofile“ i „zapadnja­ke“ u Srbiji traje gotovo dva veka, па кажу: „Iako su građa­ni Srbije okrenuti Evropi, Srbija se teško osloba­đa orijentalnih odnosa i načina organizovanja političkog života“.