недеља, 4. март 2012.

И МИ ТРАЖИМО ВИДЕО КАМЕРЕ НА ГЛАСАЧКИМ МЕСТИМА У СРБИЈИ

Зашто Запад тражи транспарентне изборе у Русији, а не тражи у Србији - за коју сам Запад саставља извештаје о порасту корупције? Последња студија „Транспаренси интернешенел“-а за 2011.г. показује да Србија заостаје у борби против корупције. Студија истиче недовољну реформу правосудног система, кршење антикорупцијских закона и утицај политичких  странака  на рад јавног сектора, као главне препреке у борби против корупције у Србији.

Како је могуће да се има више поверења у корумпирани режим у Србији, а нема у очигледни руски избор Путина – који је још очигледнији са данашњим присуством видео камерама, које прате изборна дешавања у највећој земљи на свету?





Запад је тупачком пропагандом у Русији навео Путина да, ради предупређења могућих будућих оптужби да су избори одржани на недемократски начин и да су резултати фингирани - инсталира видео камере, провидне кутије и шта све не, и опет му није успело да умањи очигледну надмоћ руске памети над тупачком /западном/ пропагандом, која је одавно изгубила своју моћ у Русији.

Али, није Западу проблем што Руси воле Русију.

Западу постаје проблем када Срби доживљавају Руса као својега, када Сирија гледа спас у Русији и захваљује јој се итд.

Западу постаје проблем када Русија помаже одбрану суверенитета земље коју он покушава бандитско-дивљачки да угрози.

Је ли оно беше била објављена статистика да Американци више верују Путину него свом председнику?

Е, тада Русија и Путин постају проблем.

Што се тиче избора у нас где вазалска нато-хунта не може да редовним путем задржи власт, већ стално обмањује народ, на овај или онај начин - пре свега, креирајући лажну слику јавног мнења о њеној наводној популарности,
- управо да би се онемогућила њихова евентуална манипулација на следећим изборима -

ЗАХТЕВАМО :


1.                   ВИДЕО КАМЕРЕ И ПРОВИДНЕ ГЛАСАЧКЕ КУТИЈЕ, КАО И ПО ЈЕДНОГ РУСА, КИНЕЗА И ПРЕДСТАВНИКА СРБА СА КИМ, КАО И ПРЕДСТАВНИКА ОПОЗИЦИЈЕ И ДИЈАСПОРЕ НА СВАКОМ ПОЈЕДИНОМ ГЛАСАЧКОМ МЕСТУ – КАКО БИ СВАКО МОГАО СА БИЛО КОГ МЕСТА У СВЕТУ ДА ВИДИ ШТА СЕ ДЕШАВА СА ГЛАСАЧИМА, КАО И ГЛАСАЧКИМ ЛИСТИЋИМА. Па да се не деси да они који су одавно покојни наводно гласају. Исто применити и на изборним местима у иностранству.  

2.                   ДА СЕ ПРЕ ИЗБОРА СВИМ СТРАНКАМА ОМОГУЋИ РАВНОПРАВНИ ПРОСТОР У МЕДИЈИМА.


3.                   ДА СЕ ОДОБРИ БАР ЈЕДНА ТЕЛЕВИЗИЈСКА КУЋА КОЈА ЋЕ ПРЕНОСИТИ ИЗБОРНЕ АКТИВНОСТИ ОПОЗИЦИЈЕ - КАО ШТО ЈЕ ТО БИЛО И У ВРЕМЕ МИЛОШЕВИЋА 2000-ТЕ , КАДА СУ ДЕМО(Н)КРАТЕ НАСТОЈАЛЕ ДА ОСВОЈЕ ВЛАСТ - А НИКАД У ТОМЕ НЕ БИ УСПЕЛИ, ДА НИЈЕ БИЛО СКАНДАЛОЗНОГ И НЕДОЗВОЉЕНОГ МЕШАЊА У УНУТРАШЊЕ СТВАРИ СРБИЈЕ ОД СТРАНЕ ЗАПАДА.

4.                   ДА СЕ ОБЈАВИ КОЈЕ СТРАНКЕ У СРБИЈИ ФИНАНСИРАЈУ СТРАНЕ СИЛЕ, ПОСЕБНО ЗАПАДНЕ.

5.                   И НА КРАЈУ, ЗАХТЕВАМО ОД "МЕЂУНАРОДНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ" ДА СЕ СЛУЧАЈНО НЕ УСУДИ ДА СРБИМА САВЕТУЈЕ/ДИКТИРА ЗА КОГА ДА ГЛАСАЈУ И ДА ПОНОВО ПЛАСИРАЈУ ТУПАЧКУ, ЛАЖНУ ПРОПАГАНДУ КАКО ЋЕ У СРБИЈИ СВЕ КРЕНУТИ НА БОЉЕ БУДЕ ЛИ ПОСТОЈЕЋА ВЛАСТ ИЛИ ЊИХОВА ВАРИЈАЦИЈА НА ТЕМУ (КОАЛИЦИЈА СТРАНКИ ПОПУТ СНС-А И СЛ.) ДОБИЛА ЈОШ ЈЕДАН МАНДАТ . Ако су им толико добри, нек их воде својој кући, па нека воде њихове државе.



среда, 1. фебруар 2012.

Зимско сећање српског села



Српско село нестаје, да би Западна Европа живела. То је поражавајућа чињеница данашњице у Србији са којом треба да се суочимо: да у име Западне Европе - неутемељене и неистините политичке пароле "(Западна) Европа нема алтернативу", пропадамо и нестајемо. Западна Европа има алтернативу. Она за државе чланице није толико битна, колико су битне њене државе. Наше је природно право и дужност, да као народ и држава, као и Западна Европа - опстанемо. Изборимо се за то право. Једино Србија нема алтернативу!
Број становника по селима се драстично смањио. Многа села имају тек неколицину мушких глава - велики број домаћина је умро, а млађи су отишли привремено или заувек на Запад. Таква села су остала без радне снаге и нажалост осуђена на нестанак. У селима у којима су радно способни мушкарци остали, добар број њих је неожењен - значи да у будућности неће бити потомака. За њих, иако имају вољу и жељу да живе и раде на селу, не могу због недостатка радне снаге (породице која би им у томе помагала). 

Далеко од тога да нема наде и могућности за село, тога ће увек бити у држави која о селу брине! Највеће богатство државе није новац него народ који ради и производи! За жене на селу увек ће бити посла. Свако од нас може да пронађе у неком селу проверену честиту породицу од које ће да прибавља храну за себе; од меса, преко поврћа, воћа, меда; храну која ће сасвим сигурно бити јефтинија, природније и здравије произведена и укуснија од оне купљене у граду, а при том ћемо куповати домаћи производ!


среда, 25. јануар 2012.

Пример новинарске демо(Н)кратије и „искрености“



У вези са насловом вести данас коју су објавиле све агенције и интернет странице: „И гинеколог може код Шешеља ...!?

Јесмо ли ми нормалан народ? Зар је могуће да до те мере мрзимо сами себе, па се пишу овакви наслови?

Паја Момчилов је акушер, али је пре свега Шешељев страначки колега. Узгред је и веома пријатан човек, приватно.

Да се ради о посети Миливојевића, бившег Отпораша, садашњег члана ДС (што је ван памети, али само као пример), да ли би написали: И ВЕТЕРИНАРСКИ ПОМОЋНИК МОЖЕ У ХАГ???

Иза овога стоји мотив: МРЖЊА - ово је класичан говор мржње, што није нормално у здравом друштву. Ово је патолошко понашање. Ко може да мрзи сопствени народ, а да истовремено толико верује лажима Запада, и као исход произведе несхватљиву, болесну, психоманијачку мржњу према свему што је српско? Јер, овде није у питању један човек, већ се исти мотив понавља према свему што је позитивно за српство и према свима нама који не прихватамо западну пропаганду.

Да ли су они који смишљају овакве наслове свесни да су крајње болесни и да је њихово понашање крајње анти-друштвено? Да се ради о културно-физичком геноциду, физичкој елиминацији српства?

Ако су легли на руду Запада и верују свему што им Запад налаже да раде, а да не праве ни једно питање око тога - зашто и како је могуће да један мали народ буде 100% крив за све, саветовала бих им да остану по страни и пусте политику онима који су у стању да се изборе са лажима и преварама Запада, криминалном влашћу које њихове западне газде подржавају, што за оне који знају како да се изборе са свим тим није никакав терет, нити проблем. Напротив, подстиче неисцрпну енергију и љубав према сопственом народу и држави.

Људи, зар не видите да вас Запад учи да мрзите сами себе, све што је српско, оно што је суштински ваше биће? Зар не можете да се зауставите, да осетите да нешто дебело не штима у ономе чему вас уче? Уопште није битно којег сте политичког опредељења – да ли сте демократе, националисти, либерали ...– све је то део српског бића, све је то српска лична карта, од које се не може побећи. Нити треба.

Ко треба да нам пише и ствара наш лични идентитет, ми или странци? Ако је одговор - странци, онда изгледа да је добар део Срба дигао руке од самих себе и зато мрзе онај други део који није. Што је, нажалост, српска слаба тачка, коју су препознали сви досадашњи освајачи овог терена. Од турских османлија, који су преко 2 милиона Срба одвојили и потурчили, преко западно-устоличеног „комунизма“, који је одвојио Македонију, Србе муслиманске вероисповести, скоро пола Црне Горе. И да подсетим, бар 60% данашњих Хрвата у Хрватској и Херцеговини – који се данас сматрају Хрватима, још увек носе српска имена и презимена.




И тако се иста прича наставља – преко исте, очајне, паклене мржње, данас се пред нашим очима стварају „Војвођани“, који имају исту невољу и небригу за Србију, као и претходно поменути, а да нико ни прстом није мрднуо у одбрану српског бића. Пут разарања српства се наставља и кроз формирање неке нове „европејске“ нације, који сами себе називају „друга Србија“ и који баш исто као и Хрвати, Бошњаци, Милогорци, имају исту нетрпељивост према свему што је српско – у истој мери, а можда и више. Самим тим што ти „европејци“ или „другосрбијанци“ темељно и жестоко, са бесом, бране све те поменуте нове нације, а са истим тим бесом криве своје Србе, достојно указује да је та нова „нација“ већ покорена и ми, нажалост, не можемо  ништа позитивно из свега тога да очекујемо и у вези са тим да деламо, сем да ту мржњу и психопатију према српству настојимо да искоренимо.